SADNJA VOĆAKA

PITANJA I ODGOVORI

U stručnoj literaturi se uvek insistira na jesenjem podizanju voćnjaka. U čemu je prednost?

- Sadnja voćaka u jesen daje sadnicama vremenski period od dva do tri meseca da se prime, tj. da se ostvari funkcionalna veza između korenovog sistema i podloge, a sve to u vreme kada je vlažnost zemljišta optimalna. Sadnice posađene u jesen napreduju znatno brže od onih posađenih u proleće. Njih u proleće ne treba zalivati što u velikoj meri smanjuje ulog rada za zasnivanje voćnjaka. Na kraju prve vegetacije voćke posađene u jesen su i do 50% razvijenije nego one posađene u proleće. U jesen je izbor sadnog materijala puno bolji, kako po sortimentu, tako i po kvalitetu, jer se uvek prvo proda ono najkvalitetnije.

Na šta treba posebno obratiti pažnju prilikom podizanja voćnjaka?

- Kada su u pitanju plantažni voćnjaci, pre svega treba izvršiti hemijske analize zemljišta. Prema klimatskim karakteristikama područja gde će se saditi treba izvršiti izbor voćne vrste. Pre zasnivanja zasada, a na bazi hemijskih analiza treba uraditi meliorativno đubrenje, duboko oranje rigolovanjem na 50-60 cm, razmeravanje zemljišta i plan sadnje sa rastojanjima voćaka koja su za svaku sortu i podlogu drugačija. Izbor sorte za gajenje u velikoj meri zavisi od karakteristika tržišta i načina prodaje. Treba gajiti samo visoko kvalitetne sorte koje će jedine imati svoje pravo mesto na savremeno organizovanom tržištu.

Koliko je bitno korišćenje bezvirusnog sadnog materijala?

- Sadnja bezvirusnog sadnog materijala je izuzetno značajna, pre svega, kod koštičavih voćnih vrsta. Virusi kao što je Šarka, Prunus virus 7, su limitirajući faktor gajenja šljive, a u velikoj meri ugrožavaju intenzivnu proizvodnju kajsije i breskve. Voćnjaci zasnovani inficiranim sadnim materijalom najčešće se krče već u prve dve godine, nikada ne vrate investiciju, a zarazu prenose i na zdrava okolna stabla.

SADNJA VOĆAKA

Sadnju voćaka najbolje je obaviti u jesen, jer preseci žila brže kalusiraju, sadnice su bolje obezbeđene vodom i brže i bolje se primaju. Zimi se sadnja može obaviti ako vremenske prilike dozvole i zemljište nije smrznuto,a prolećnu sadnju je najbolje obaviti što ranije.

Pred sadnju sadnice treba pripremiti tako što se sve povređene i sasušene žile skrate do zdravog dela a sve duže žile skrate na 15-20 cm.
Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano ili podrivano ), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi zgorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate ) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

NAČIN SADNJE

Stavimo sadnicu u rupu, koren zagrnemo sa zemljom, sadnicu blago povučemo napolje tako da kalemljeno mesto viri dva prsta iznad zemlje, nagazimo dobro zemlju na žile i ostalu količinu zemlje vratimo u rupu bez gaženja. Kod jesenje sadnje nije potrebno zalivanje dok kod prolećne sadnje treba ostaviti blago udubljenje oko sadnice i svaku zaliti sa 8-10 l vode.

Na proleće je jako bitno da se sadnice prekrate, jabučaste vrste na 80 cm od kalemljenog mesta (jabuka, kruška, dunja, mušmula) a koštičave na 1-1.2 m (šljiva, kajsija, višnja, trešnja, breskva). Kod sadnica breskve i badema je takođe bitno da se i sve bočne grančice skrate na dva pupoljka!
Orah se prekraćuje na prvi zdrvenjeni pupoljak. Leska se prekraćuje na 40 cm od zemlje, dok se za jagodaste voćne vrste kao što su ribizla i kivi preporučuje skraćivanje na 3-4 pupoljka.
Presecanje se vrši blago ukoso iznad pupoljka, tako da kosina preseka bude suprotno od pupoljka i da se ne ostavlja patrlj.